Садржај екскурзије

 ПРОГРАМ ЂАЧКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ ШКОЛСКЕ 2017/18. ГОДИНЕ

Први дан:

Ужице

Обилазак Крагујевца

(највећи град, културно и привредно средиште Шумадије; престоница Србије 1818-1839)

  • Шумарице (Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ , где су стрељани грађани око 3.000 људи, 21. октобра 1941. године;  а 1975. године је отворен је спомен музеј „21. октобар 1941.“- обилазак и Парка и Музеја)
  • Акваријум

Преко и Баточине Свилајнца

–      Музеј диносауруса

за Деспотовац:

  • Манасија (Налази се два километра од Деспотовца. Задужбина је деспота Стефана Лазаревића, подигнут између 1407. и 1418. године. Ресавска пећина(дугачка 2830. метара; богата пећинским украсима)
  • Велики бук (Лисине)- (водопад на падинама Бељанице, висине 25 м. Дуго је сматран највишим у Србији)
  • смештај у хотелу *П е т р у с* Параћин (вечера, дискотека, ноћење, доручак)

 

Други дан:

Обилазак Јагодине

  • Зоолошки врт
  • Музеј наивне уметности (основан 1960. године- једини музеј такве врсте у Србији)
  • Музеј воштаних фигура
  • Завичајни музеј

Ручак у Јагодини,(ресторан *Поток*)

  • Пауза у Врњачкој Бањи

_____________________________________________________________________________________

Овчарско-кабларска клисура

То је клисура Западне Мораве, између планина Овчара на јужној и Каблара на северној страни, у Западној Србији. Овде су 1954. године изграђене хидроцентрале Међувршје и Овчар Бања. У клисури се налази бањско лечилиште са сумпоровитом водом од 37,5 степени, која лечи реуматична, нервна и кожна обољења.

 

 

 

 

 

 

 

Ова клисура се назива и Мала Српска Света Гора, јер су по предању прве манастире подигли монаси са Свете Горе почетком XIV века. Постојећи манастири су, углавном, саграђени у време турске најезде у XVI и XVII веку. Активно је 9 манастира. Од њих 9, четири су конзервирани и заштићени као споменици културе од великог значаја за Србију и то: Никоље, Благовештење, Тројица и Сретење. Припадају рашкој градитељској школи.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Чачак

Град у подножју планине Јелице, у долини Западне Мораве, настањен од бронзаног доба. У римско доба био је градско тврђавско насеље, на месту где је касније подигнут средњовековни Градац. Овде је брат Стефана Немање, Страцимир, подигао свој чувени манастир Моравски Градац. Под садашњим именом помиње се 1405.године. Град је од Турака ослобођен 1815.године.Овде је рођена чувена сликарка Надежда Петровић, као и њен брат писац Растко Петровић.

 

 

 

 

 

 

 

Шумадија

Централни део Србије, за који су карактеристични благи рељефни облици и терарсасти рељеф. Рудник, највиша планина у Шумадији је висока 1132. метра. Претежно је под шумом. У основи планина је гранит и кристални шкриљац, али има и младих седиментних стена (вапненац, лапор, пешчар). У новије време их убрајају у динариде.

 

 

 

 

 

 

 

 

Шумадија је погодна за земљорадњу, а храстове шуме (које су постојале некада) су подстицале узгој свиња. Са порастом становништва шуме су уништаване и гајиле су се житарице, поврће и воће. Села су раштркана.

 

Градови се почињу развијати после изградње железничке пруге Београд-Ниш 1884. године.

 

Крагујевац

Средиште Шумадије. Још 1565. године, се спомиње Крагујевац, у тефтерима Смедеревског санџака. Име је добио по птици Крагуј. До 1818. године је обична турска касаба, а тада постаје престоница вазалне Србије. У њему су 1833. основане гимназија и штампарија, 1835. позориште, 1838. Лицеј… То је био до 1841. године када се престоница пребацује у Београд. Тополивница, прва велика фабрика Србије је основана 1851. године. У њему је деловао Светозар Марковић, оснивач социјализма у Србији. У Амиџином (Сима Милосављевић Паштрмац) и Кнез-Михаиловом конаку су смештене, археолошка, етнографска, историјска и уметничка збирка Народног музеја, основаног 1948. године.

 

Шумарице

Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ је посвећен стрељаним грађанима Крагујевца од стране Вермахта 21. октобра 1941. године. Око 7000 његових становника, међу којима око 300 ученика и петнаесторо деце од 8-12 година је стрељано у Шумарицама. По немачким изворима стрељано је 2.795 лица укључујући и око 300 ђака. У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк у коме се, између осталих, налазе Споменик стрељаним ђацима и професорима, Споменик бола и пркоса, Споменик чистачима обуће, споменик “Сто за једног”, споменик “Отпора и слободе”…

На улазу у спомен-парк подигнута је импозантна зграда спомен-музеја “21. октобар” у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије.

Одсуство отвора (прозора) на фасадама сугерише безизлаз ненаоружаних људи испред митраљеских цеви, тридесет кубуса – тридесет масовних гробница у Спомен-парку, а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.

Акваријум “Крагујевац” је први јавни акваријум у Србији. У његовој колекцији се налази преко 600 биљних и животињских врста из водених екосистема са свих простора Земље.

 

 

 

 

 

 

У преко 300 акваријумских јединица које се су изложене на површини од 200 метара квадратних можете упознати рибе наших потока, река и језера (пастрмка, мрена, штука, смуђ, шаран, сом, кечига) и егзотичне тропске рибе. Осим риба, можете видети и водоземце (жабе и даждевњаке), гмизавце (корњаче и змије), као и различите врсте бескичмењака (сунђере, дупљаре, планарије, глисте, пијавице, пужеве…)

Манасија (Ресава, Света Тројица)

Задужбина српског деспота Стефана Лазаревића. Подигнута је између 1407-1418.године. Манастир је утврђен са 11 кула међусобно повезаних масивним зидом. Куле су правоугаоне, сем две шестоугаоне и једне квадратне, а служиле су за одбрану.

Деспот Стефан је ту себи начинио гробницу, где је наводно сахрањен 1429.године. Од сонивања до велике сеобе Срба 1690. године манастир је био стециште учених монаха, који су неговали књижевност и преписивачку делатност.

Књижевни рад је био посебно плодотворан у време Константина Филозофа, биографа деспота Стефана. Утицај ове школе је био присутан у Бугарској и Македонији. Припада Моравској градитељској школи. Основа је у облику развијеног крста комбинованог са триконхосом. Средиште крста наглашено је високим дванаестостраним кубетом. Над крајњим угловима храма дижу се четири мале осмостране куполе. Зидана је каменим тесаницима и танким слојем малтера. Због честих разарања скоро сав животопис је уништен. На западном зиду је приказана ктиторска композиција деспота Стефана. У своду изнад улазних врата насликана је Рука Господња која држи душе праведника, а лево и десно су пророци Давид и Соломон. Живопис је радило више сликара. Иконостас је урађен 1864. године.

 

Ресавска пећина се налази на 20 км од Деспотовца, у кречњачком брду званом (Бабина глава), на обали крашког поља (Дивљаковац). Спада у најлепше пећине у нашој земљи. Раније су за пећину знали само чобани који су се склањали од невремена са стадима оваца. Један од чобана је открива 1962. године са свилајначким планинарима, да би већ исте године она била детаљно испитана од стране новосадских спелеолога, на челу са др Јованом Петровићем. Радови на уређењу пећине су трајали 10 година, а пећина је званично отворена за посетиоце 22. априла 1972. године.

Дуга је 4,5 км. Детаљно је истражена 2830 м, а за посетиоце је уређено око 800 м. Једна је од најстаријих испитаних пећина у нашој земљи, стара је око 80 милиона година, док се стари накит у пећини процењује на 45 милиона година. Температура је константна и износи 7°Ц, док влажност ваздуха варира од 80-100%. Унутрашњост пећине обилује бројним и разноврсним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. По богатству и разнобојности накита Ресавска пећина оправдано носи епитет ресавске лепотице.

Накит пећине почиње од самог улаза који се налази на 485 м н.в. Накит настаје растварањем калцијум карбоната, а боја зависи од минерала кроз који прође вода. Накит се појављује у три боје, а то је црвена, жута и бела. Најдоминантнијиа је црвена боја која потиче од оксида гвожђа, бела потиче од кристалног калцијума, а жута од примеса глине.

 

Јагодина

Град у Поморављу. Први пут се помиње у XIV веку. Под Турцима је од 1459-1815.године. По Светозару Марковићу, оснивачу социјалистичког покрета у Србији, град се од 1946.године до 1992. године звао Светозарево. Најзначајнија културна манифестација, једина такве врсте у Србији, у Јагодини је Позоришни фестивал „Дани комедије“.

Завичајни музеј је основан 1954. године. Најзначајнија је археолошка збирка са неолитском фигуралном пластиком. Зграда музеја је 1987 године проглашена спомеником културе. Музеј има 400 м2 изложбеног простора и депо од 150 м2. Раполаже са око 200.000 експоната велике научне и културне вредности.

 

 

 

 


Музеј наивне и маргиналне уметности, је основан 1960. године, као галерија самоуких ликовних уметника. По основу више критеријума, збирка МНМУ у Јагодини сврстава се међу најзначајније збирке наивне уметности у свету.

 

Музеј Воштаних фигура је отворен 29. априла 2008. године. Музеј је један од шест музеја у Европи, а први у Србији са ликовима домаће историје од Светог Саве до Коштунице  Дивца и Новака Ђоковића. Музеј се простире на 450 м2 и има 28 фигура у сталној поставци. Донатор је професор Владимир Томчић из Београда, а аутори атеље породице Радовић.

 

Золошки врт у Јагодини је отворен 10.јула 2006. године.  Исти се простире на површини од 2.5 Ха. Врт садржи велики број животињских врста и преко 150 експоната, не рачунајући 200 птица. У најатрактивније становнике врсте спадају тигрови, лавови, вукови, леопарди, мајмуни, змије, зебре, камиле, антилопе, кенгури, јелени итд.