Садржај екскурзије

Овчарско-кабларска клисура

То је клисура Западне Мораве, између планина Овчара на јужној и Каблара на северној страни, у Западној Србији. Овде су 1954. године изграђене хидроцентрале Међувршје и Овчар Бања. У клисури се налази бањско лечилиште са сумпоровитом водом од 37,5 степени, која лечи реуматична, нервна и кожна обољења.

 

 

 

 

 

 

 

Ова клисура се назива и Мала Српска Света Гора, јер су по предању прве манастире подигли монаси са Свете Горе почетком XIV века. Постојећи манастири су, углавном, саграђени у време турске најезде у XVI и XVII веку. Активно је 9 манастира. Од њих 9, четири су конзервирани и заштићени као споменици културе од великог значаја за Србију и то: Никоље, Благовештење, Тројица и Сретење. Припадају рашкој градитељској школи.

Чачак

Град у подножју планине Јелице, у долини Западне Мораве, настањен од бронзаног доба. У римско доба био је градско тврђавско насеље, на месту где је касније подигнут средњовековни Градац. Овде је брат Стефана Немање, Страцимир, подигао свој чувени манастир Моравски Градац.

 

 

 

 

 

 

Под садашњим именом помиње се 1405.године. Град је од Турака ослобођен 1815.године.Овде је рођена чувена сликарка Надежда Петровић, као и њен брат писац Растко Петровић.

Жича, црква Вазнесења Господњег (Светог Спаса), задужбина Стефана Немањића са почетка XIII века. Она је била прво седиште Српске архиепископије. Налазећи се на путу који повезује  северни и јужни крај Балканског полуострва много пута је рушена и наново обнављана. Велика обнова Жиче је почела 1855, а данашњи изглед је добила после рестаурације обављене у периоду од 1925-1936.године. Приликом ове обнове враћена јој је првобитна црвена боја.

Страдала је од немачког бомбардовања током Другог светског рата. Она припада рашкој градитељској школи. Црква је зидана каменом и опеком. Најстарији животопис је сачуван у певничком простору. Нови животопис је урађен у време краља Милутина, али је касније доста страдао. У њу спадају слике ктитора Стефана Првовенчаног и краља Радослава. Жичу још зову “седмоврата црква“, јер се у њој крунисало 7 српских краљева, па су за крунисање сваког од њих, по предању, била отварана нова врата.

Мала црква поред Жиче, је посвећена Теодору Тирону и Теодору Стратилату. Подигнута је када и главна црква, а живописана средином XIV века.

 

Крушевац, град чије се име први пут помиње у Раваничкој повељи. Изграђен је између 1371-1378. године. Површине је 6 хектара (200*300 метара). Изграђен је на ушћу Расине у Западну Мораву. Из Крушевца је 1389.године, кнез Лазар, повео своју војску у Косовску битку. Турци су га освојили 1454.године и дали му име Алаџа-хисар (Шаренград).

Тврђавски комплекс се састоји од Малог и Великог града. Од Малог града сачувана је само Лазарева кула-донжон, зидана каменим облутком, правоугаоне основе, са зидовима дебљине 3 метра и висине 18 метара. У великом граду је био Кнежев двор, поред кога је саграђена велелепна придворна црква Лазарица.

 

Лазарица, црква посвећена архиђакону Стефану. Зидана је од камена и црвене опеке. Фасаде су препуне композиција израђених у плитком каменом рељефу, испреплетаних изнад врата и прозора.

 

 

 

Она је постала узор црква тзв. Моравске школе. Код њих се први пут појављује основа-триконхос. Основа цркве је правоугаоник, са избочинама у виду крста, а кровна конструкција, крст у правоугаонику. У цркви нема стубова, али имају четири пиластра (четвороугаони стуб, који стоји уза сам зид, или је једним делом своје дебљине уграђен у зид). Из времена када је грађена  сачувана су само два портрета кнеза Лазара и цара Уроша, који се чувају у народном музеју у Београду. . Садашњи иконостас је грађен 1833. године, после ослобођења, а новац су обезбедили еснафи Крушевца. Врата на цркви је урадио Франц Винтер. У звонари је сачувано звоно које је цркви даривао Карађорђе 1812. године.

 

Народни музеј- налази се у склопу Старе Гимназије, саграђене 1880.године. По броју експоната је један од најзначајнијих у Србији.

 

Споменик кнезу Лазару, рад Небојше Митрића, подигнут 1971. године.

 

Споменик косовским јунацима, дело познатог српског скулптора Ђорђа Јовановића, подигнуто 28.јуна 1904. године. На Светској изложби у Перизу 1900. године, добио је златну медаљу за овај рад.

Раваница

Манастир Раваницу, са црквом посвећеном светом Вазнесењу Господњем, сазидао је кнез Лазар 1381.године. Тело светог кнеза Лазара било је прво сахрањено у Приштини, а после две године је пренето у Раваницу и у њој почивало 300 година. Раваница је пустошена 1398, 1427, 1436, 1459, па опет, од 1687-1691,1788, у време Првог и Другог светског рата…

Монаси из Раванице 1690.године, крећу под Арсенијем III Чарнојевићем, у велику сеобу Срба и носе са собом мошти  светог кнеза Лазара. Прво су се били сместили у Сентандреји, а потом 1697.нашли су на Фрушкој Гори запустели манастир Врдник. Обновили су га и посветили, као и у Раваници, светом Вазнесењу Господњем. Од избеглих монаха у Раваницу  се враћа 1718. године Стефан Даскал (учитељ) и затиче је запуштену и у рушевинама. Обнавља је и отвара школу, која ће кроз читав XVIII век обележити делатност овог манастира. Мошти светог кнеза Лазара су, најзад, враћене у Раваницу 9.септембра 1989.године. Припада Моравској градитељској школи. Садашњи иконостас је  израђен и постављен 1833.године, радио га је молер Јања. Живопис, који је до наших времена слабо очуван,је израђен између 1385. и 1387.године. Данас је то женски манастир.

Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији. Античка римска царска палата Феликс Ромулијана (лат. Felix Romuliana) се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине.Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. г.), зета Диоклецијановог.

По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Romuliana). Током V века палата је разарана од стране варвара, а у VI  веку Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем VI века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha (250*285м), са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине. Подни мозаици се сматрају међу најбољим остварењима касноантичког доба у Европи. Једно је од ретких места у свету где су сачувани тумулуси- места где су сахрањени цареви (Галерије и Ромула) и ту су увршћени међу богове. .

Гамзиградска  Бања

Налази се у источној Србији, на надморској висини од 160 метара.  Бања има више извора термоминералних вода, температуре од 38-43. степена.

У њој се лече: обољења периферних крвних судова и лимфног система; болести везивног ткива; дегенеративна обољења зглобова; неуролошка и гинеколошка обољења…

 

Зајечар

Према попису из 2002. било је 39491 становника.

Зајечар је надалеко познат по музичком рок фестивалу Гитаријади која траје пуних 40 година и по фестивалу Залет посвећеном савременој уметности који се одржава од 2005. године.

У граду данас живи преко 50000 становника.

 

Књажевац

Према попису из 2002. у граду је живело 37.015 становника. Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Majus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.

Timacum Minus (други називи: Равна, Кулине, Градиште) је археолошки локалитет који се налази поред насеља Равна, 8 км северно од Књажевца у Зајечарском округу, на обали Белог Тимока. Равна је најстарије војно утврђење у тимочкој области. Timacum minus је био административно средиште рударског региона, чија је основна делатност била прерада бакарне руде. На челу овог региона (лат. territorium) налазили су се намесник провинције и заповедник легије. Најстарије утврђење датира из средине I века, када је овде била смештена римска кохорта лат. cohorts I Thracum Syriaca, под заповедништвом Вецилија Модеста, коју око 169. године смењује лат. cohors II Aurelia Dardanorum.

Кастел је четвороугаоног облика и обухвата површину од 2 хектара. Археолошки материјал са овог локалитета већим делом је смештен у Завичајном музеју Књажевац као и у архео–етно парку у чијем склопу је формиран  лапидаријум.

 

 

 

 

 

 

Алексинац

Налази се на ушћу Сокобањске Моравице у Јужну Моправу, у чијој је најближој околини откривено више праисторијских налазишта. У северном делу града су пронађени остаци античког римског насеља. У историјским изворима први пут се помиње 1566.године као паланка везана за цариградски друм. У време Првог српског устанка у његовој околини су вођене велике битке: Делиград и Kаменица. Град је прикључен Србији 1833.године. У околини града се налази неколико средњовековних тврђава: Бован, Липовац, Кулин, Корман. У Алексинцу је саграђене руска црква у којој је сахрањен гроф Рајевски, Рус који се борио на српској страни у Српско-турским ратовима, а био је чувени јунак Толстојевог романа „Ана Карењина“-гроф Вронски.

 

Ниш

Насељен већ од раног бронзаног доба, данашњи Ниш се развија на рушевинама римског града Naisusa и на великој површини коју је заузимало римско гробље.

Под овим именом јавља се у II веку. Родно је место римског цара Константина Великог (306-337), владара који је 313. године Миланским едиктом признао хришћанство.. Хуни су  разорили Ниш 441.године. У њему се 1189.године Стефан Немања састао са немачким царем Фридрихом Барбаросом, приликом његовог проласка са крсташима у III крсташком походу. На потписаном документу, Стефан Немања се потписао словима, а Фридрих Барбароса, будући неписмен, крстићем. Под Турцима је био од 1428.до 1878.године.

 

Нишка тврђава

Подигнута је почетком XVIII  века и сазидао је Ахмет Кан III. У њој се налази Бали-бегова џамија подигнута 1521-1523. у време највећег успона Османског царства.

 

Ћеле кула

По налогу Хуршид-паше узидане су 952 српске главе, устаника погинулих на Чегру 1809.године, како би се народ застрашио.Она је постала симбол отпора српског народа и јуначке смрти Стевана Синђелића. До данас је остало још свега 60-ак лобања. Испред споменика се налази биста Стевана Синђелића.

 

Битка на Чегру је једна од пресудних битака вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака. Битка се одиграла 31. маја 1809. године на брду Чегар (потковица, стопало) код села Каменица надомак Ниша. Јуначки је страдало 4000 Срба на челу са војводом Стеваном Синђелићем. Од њихових глава Турци су саградили Ћеле кулу.

Алфонс де Ламартин француски путописац је записао 1833. при посети Ћеле кули: Нек Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу колико вреди независност једног народа, показујући им по какву су је цену платили њихови очеви.“

 

Црвени крст

Концентрациони логор из Другог светског рата. Зграде логора сачувале су аутентични изглед, обележене су спомен-обележјима и претворене у меморијални музеј „12. фебруар“ 1969. године.У логору је било затворено, током рата, око 30.000 људи, а око 12.000 их је стрељано. Логор је посебно познат по бекству 105 затвореника 12. фебруара 1942. године.

 

 

 

 

 

 

 

У одмазди после бекства, за 11 погинулих немачких војника, стрељано је 1.100 људи. Организовано бекство логораша био је јединствени догађај у поробљеној Европи. До бекства, логор је био опасан бодљикавом жицом, а после бекства је цели комплекс ограђен зидом. Мање бекство, шест затвореника, одиграло се 2. децембра 1942. Неке логораше су стављали у самице у којима је под био покривен бодљикавом жицом. Логораши су ту могли само да стоје и никако нису могли да спавају. Недостатак сна их је врло често доводио до лудила.

 

Медијана

Комплекс Медијане заузима 40 хектара. У IV веку је била повремено резиденција римских царева.  Царска палата је површине 60* 30 метара. Подигао је цар Константин Велики.

Подови су најчешће украшени мозаицима. Као и Ниш, порушили су је Хуни 441.године. После је обновљена, али не у толиком сјају. Коначно је запустела у VIII веку.

 

 

 

 

Нишка Бања

Познато туристичко место још од времена Римљана. Лежи у подножју Коритника. Има око 5000 становника. Топла лековита вода је температуре 36-38 степени.

 

 

 

У комбинацији са другим терапијама помаже код лечења реуматских и кардиоваскуларних обољења, болести локомоторног апарата, гинеколошких обољења и болести респираторних органа. Воде су слабо минерализоване, земноалкална хомеотерма.