Страница је посвећена бившим ученицима који су остварили велике резултате на различитим пољима. Данас су афирмисани глумци, новинари, спортисти, научници… Занимљиво је сазнати где су и шта раде, након што су напустили наше школске клупе. Чланови редакције школског часописа и новинарске секције,  ће  тим поводом у наредном периоду разговарати са њима, а ево шта су преко медија сазнали …

  ______________________________________________________________________

НЕБОЈША ЈОЈИЋ (1977.)

Сијетл, марта 2005 – Истраживачко одељење Мајкрософтове централе у Редмонду прошлог месеца објавило је да је једна њихова екипа открила и поставила основ за производњу вакцине против сиде и да ће прва лабораторијска тестирања на универзитетима у Сијетлу и Бостону бити окончана у наредних неколико месеци. До производње успешне вакцине проћи ће, наравно, бар неколико година. Оно што је привукло пажњу медија у свету била је чињеница да је алгоритам потенцијалне вакцине развијен из оних који се користе за елиминацију спама из електронске поште, претраживање база података, компјутерско „сагледавање“ слика (компјутерска визија) и програма вештачке интелигенције.

За овдашње медије најзанимљивије је било то што су међу покретачима пројекта двојица Ужичана, браћа Небојша и Владимир Јојић. Небојша (33) објашњава да су га још у основној школи привлачиле математика и физика, да је редовно учествовао на такмичењима и у Београду је завршио Математичку гимназију, затим и Електротехнички факултет. Захваљујући чикашком професору (фармације) Миодрагу Радуловачком, који је годинама организовао гостовања београдских студената, уписује постдипломске студије у Чикагу; наставља их Урбани, а непосредно пре но што ће докторирати, 2000. године добија посао у Мајкрософту. „Тада су ме занимали ‘компјутерско сагледавање’, ‘машинско учење’, ‘препознавање узорка’ и вештачка интелигенција“, каже Небојша Јојић. „A онда је то, на крају, довело до приче о сиди.“

ПРЕУЗЕТО ИЗ НЕДЕЉНИКА „ВРЕМЕ“

 ______________________________________________________________________

ВЛАДИМИР ЈОЈИЋ

Владимир, асистент професор на UNC Computer Science, на Универзитету у Северној Каролини (САД), шест година млађи од Небојше, који је прва слова уз брата научио на „спектруму“, брзо је кренуо његовим стопама. После Математичке гимназије у Београду, коју је завршио као и брат, као сјајан математичар, уписао је ПМФ у Београду, а на крају друге године студија добио је позив из Илиниоса, од Небојшиног ментора, професора Хуанга. У Урбани, Владимир је наставио студије, завршио факултет, магистрирао и у међувремену и он задовољио строге критеријуме „Мајкрософтовог“ конкурса. Уз рад у великој компанији, Владимир је стигао да магистрира, а сад спрема и докторску тезу.
ПРЕУЗЕТО ИЗ НОВИНА“ГЛАС ЈАВНОСТИ“ (ЦЕО ЧЛАНАК)

___________________________________________________________________________

ИВАН БОСИЉЧИЋ (1979.)

(Ужице, 15. јануар 1979) је српски глумац. Скренуо је на себе пажњу вишеструким талентима и улогама одиграним у Позоришту на Теразијама, Народном позоришту, Звездара театру и многим другим сценама у Србији, као и улоге у гледаним телевизијским серијама.

Ученици наше школе

су питали Ивана 

(„БРАВО“ 7 – страна 11. )

 

 

---

 

       МИРОСЛАВ РАДОШЕВИЋ

Бивши репрезентативац и играч Партизана Мирослав Радошевић након успешне играчке каријере није запоставио кошарку. Посветио се раду у родном Ужицу у стручном штабу Слободе као спортски директор.
Име и презиме: Мирослав Радошевић

Датум и место рођења: 6.2.1973. Ужице

 

 

Каријера: Ужице (1996), Борац Чачак (1996-1997), Партизан (1997-2000), Турк телеком Анкара (2000-2002), Розето (2002-2003), Проком (2003-2004), Банвит (2004-2007)

Репрезентација: Европско првенство 1997. (Шпанија), злато

 

__________________________________________________________________________________

ЗОРАН ЊЕГУШ

Зоран Његуш ( 25. јун 1973.) је бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

За Звезду је одиграо 103 званичне утакмице и постигао 13 голова. Освојио је два национална купа 1996. и 1997. године. У редове црвено-белих стигао је из ужичке Слободе за коју је од 1993. до 1995. године одиграо 57 мечева и забележио осам погодака.

Његуш је добрим партијама у „Звезди“ скренуо пажњу иностраних клубова, па је лета 1998. године прешао у „Атлетико Мадрид“, а у „Севиљи“ је 2004. године завршио играчку каријеру.

За репрезентацију је одиграо седам мечева.

Касније се посветио тренерском позиву.

__________________________________________________________________________________

ОЛГА ЈОВАНЧИЋЕВИЋ

 

После завршене ОШ „Браћа Јечменица“, похађала Ужичку гимназију ( природно-математички смер), колеџ у В.Британији и Београдски универзитет ( дипломирала на Географском факултету). Реализовала наставу географије и енглеског језика у више основних школа, Ужичкој гимназији и Уметничкој школи. Од 2003. године запослена у Министарству просвете и спорта- Школска управа Ужице, са звањем просветног саветника и радним местом координатора за стручно усавршавање запослених у образовању.

 

„Одабрала сам ову основну школу, иако сам живела у зградама на Тргу, због тада познате гимнастичке секције наставнице Десанке Вучићевић. Међутим, велики број радних и амбициозних учитеља и наставника пружао је могућност афирмације и у предметима који кореспондирају научним дисциплинама. За избор мог животног позива, најзаслужнија је госпођа Љиљана Баћковић, коју и са постојеће временске и когнитивне дистанце са задовољством називам најобјективнијим и најдоследнијим наставником којег сам имала прилику да упознам. Непристрасно вредновање, подршка и разумевање су компетенције које је ученик уз оваквог наставника градио и којима је унапредио сваку изабрану професију.

Увек се обратите ако Вас Школска управа или ја можемо информисати.“

 ___________________________________________________________________________________

ГОРАН ШМАКИЋ  (1963.)

 

Глумац Ужичког Народног позоришта.

„У мојој лепој „Четвртој“, касније Основној школи „ Браћа Јечменица“  провео сам..па баш тако највећи део свог детињства и дечаства. Са великом љубављу и поштовањем сећам се својих наставника, теткица које су бринуле да нам школа блиста, а посебно моје драге и миле учитељице Косане Шуманац. Њена наклоност, знање и велико стрпљење створили су од нашег 1/3 малу, маштовиту и веселу дружину. Дружина се после осам година „распала“ , али тај заједнички почетак, место са кога смо сви кренули, наше 1/3 везиваће нас заувек. Било је у тих 8 година свакојаких прича и „неприча“. Све те успомене пажљиво чувам, некад их позовем, чешће саме дођу, измаме осмех или уздах. И учионице и школско двориште још увек, сигуран сам памте све ђачке љубави, сва такмичења, све петице и јединице. А оно чега ћу се ја заувек сећати је – љубав – која нас је оплеменила и уз знање које нам је несебично подарено на крају створила то што су данас „деца из дружине1/3“ :искрене, надахнуте „свезналице“ спремне за живот…“

 

 

 

__________________________________________________________________________________

НЕМАЊА РАНКОВИЋ  (1979.)

 

Уметнички директор Народног позоришта у Ужицу.

„ Научите да учите биологију и научићете, како да што лакше учите“, речи су којих се и данас сећам. Као основац био сам веома лењ. Нисам волео да учим. Професорка Љиљана Баћковић била је особа захваљујући којој сам стекао радне навике и због тога сам јој много захвалан.

Моју основну школу обележили су ратови и чувена „93″. Били су то почеци губљења идентитета и правих вредности. Школа је била једна врста бране колективном лудилу које је ипак већину од нас успела да изведе на неки „прави пут“.

Дипломирао на Академији уметности, Нови Сад, у класи проф. Виде Огњеновић. Након завршене академије почиње да ради у Народном позоришту у Београду. Ту након 6 месеци схвата да то није оно право и уписује интердисциплинарне магистарске студије, групу за сценски дизајн и теорију уметности и медија.

Захваљујући магистарским студијама имао прилику да ради са највећим светским именима из земље и иностранства (Огњенка Милићевић, Мишко Шуваковић,Томаш Жишка, Памела Хауард, Мајкл Ремзор…).

 ________________________________________________________________________________

ТИЈАНА МАЛЕШЕВИЋ  (1991.)

Одбојкашка репрезентативка Србије

Позиција: примач.

Висина: 184 цм

Дебитовала за сениорке: 2011.

 

Тијана је у сениорској репрезентацији дебитовала освојивши три медаље 2011. године (злато на Европском првенству, бронзу у Светском Гран – прију и злато у Европској лиги).

 

Што се тиче њене клупске каријере, сматра се да је и раније требало да оде у иностранство, али је она одлучила да испоштује уговор са Јединством из Ужица до самог краја. Након тога је прешла у Волеро Цирих где је имала бриљантну сезону, посебно у Лиги шампиона. Затим се преселила у пољску ПТПС Пилу, а тренутно наступа у Италији, за „Агил Волеј“, екипу у којом је од 2015. године.

На РЕПУБЛИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ У ЗРЕЊАНИНУ 2005. ГОДИНЕ са екипом наше школе  Тијана је освојила СРЕБРНУ МЕДАЉУ.

 

 

 

 

 

 

 

 

---

МАЈА АЛЕКСИЋ   (1997.)

Одбојкашка репрезентативка Србије

Позиција: средњи блокер

Висина: 188 цм

 Наступа за  Визуру

 

 

_________________________________________________________

Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.

 

---

 

ДЕЈАН ПИЛЧЕВИЋ (1971.)

Субсцпецијалиста нефрологије, Начелник Одељења дијализе Клинике за
нефрологију Војномедицинске академије у Београду,
Асистент на предмету Интерне медицине Медицинског факултета ВМА

Тренутно- Главни интерниста и начелник стационара Војне болнице Војске
Србије у Мировној мисији Уједињених Нација у Централноафричкој
републици

Образовање:
2012. Субспецијализација из нефрологије
2005. Специјализација из интерне медицине
1997. Медицински факултет Универзитета у Београду

Кретање у служби
2012. Начелник Одељења за перитонеумску дијализу Клинике за нефрологију
2010 – 2011. ВД начелника Одељења за перитонеумску дијализу
2009 – 2010. Лекар Одељења за перитонеумску дијализу Клинике за нефрологију
2006 – 2009. Лекар Одељења за хемодијализу Клинике за нефрологију

Усавршавања
2010. Интернационала академија за перитонеумску дијализу, Краков, Пољска
2010. Интернационална школа континуираних метода у лечењу акутне бубрежне инсуфицијенције, Вићенца, Италија.
2005 – 2014. Учесник више домаћих симпозиона и школа из области перитонеумске дијализе, хемодијализе, трансплантације бубрега и клиничке нефрологије.

 

 _______________________________________________________________________________

ОЛИВЕРА ГРК

(Носилац дипломе „ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ“ ШКОЛСКЕ 1995/1996. ГОДИНЕ)

Оливера Грк је дипломирала на Архитектури на Универзитету у Београду, где је добила награду за најбољег студента Архитектуре. Дипломирала је на постдипломским студијама, магистра наука у области напредног архитектонског дизајна на Колумбијском универзитету за архитектуру, планирање и очување, где јој је додељена награда за признање за изузетност у дизајну и Виллиам Кинне Травел Грант.

Оливера је сарађивала са канцеларијама у Београду, Бејруту и ​​Њујорку. Учествовала је у великим владиним пројектима и бројним градским плановима у Србији, Црној Гори, Босни и Мексику. Пре него што се придружила ОДА, Оливера је радила у канцеларији ОМА у Њујорку, где је сарађивала са перформером Марина Абрамовић. Оливера се придружила ОДА у улози пројектног архитекте и тренутно води тим за развој мешовите употребе у Лонг Исланд Цити, Куеенс.

 

 

 

 

 

 ________________________________________________________________________________

ИВАНА МИЛОЈЕВИЋ (Носилац дипломе „ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ“ ШКОЛСКЕ 1997/1998. ГОДИНЕ)

Др Ивана Милојевић је интерниста у Вашингтону у Дистрикту Колумбија и повезана је са Синаи болницом у Балтимору. Дипломирала је на Медицинском факултету Универзитета у Београду а данас у познатој  Синаи болници у Балтимору специјалиста  за интерну медицину.

 ________________________________________________________________________________

 

МАРКО ТЕЈИЋ (Ужице, 4. август 1995) српски је кошаркаш. Игра на позицији крилног центра, а тренутно наступа за КК Кошалин из Пољске.

Као један од најмлађих играча, део је најуспешније генерације у историји Црвене звезде која је успела да освоји триплу круну у сезони 2014/15.

У млађим категоријама играо је прво за ФМП Железник, а затим и Црвену звезду. У августу 2013. потписао је први професионални уговор и то управо са Црвеном звездом са којом је освојио два национална купа (2014. и 2015. године).

 

Са репрезентацијом Србије освојио је 2014. бронзану медаљу на Европском првенству до 20 година.

 

 

 

_______________________________________________________________________________

МИЛИЦА ЈЕШИЋ

Носилац Вукове дипломе  наше школе(шк.2009/2010),

ђак генерације гимназије,

данас као стипендиста НИС-а, дипломирала  на престижном руском универзитету „Горниј“ у Санкт Петербургу.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

_______________________________________________________________________________

---